وذلك أن أصل الإيمان بالله الذي يجب على الخلق اعتقاده في إثبات الإيمان به ثلاثة أشياء: أحدها: أن يعتقد العبد ربانيته؛ ليكون بذلك مبايناً لمذهب أهل التعطيل الذين لا يثبتون صانعاً. والثاني: أن يعتقد وحدانيته؛ ليكون بذلك مبايناً لأهل الشرك الذين أقروا بالصانع وأشركوا معه في العبادة غيره. والثالث: أن يعتقده موصوفاً بالصفات التي لا يجوز إلا أن يكون موصوفاً بها من العلم والقدرة والحكمة وسائر ما وصف به نفسه في كتابه. إذ قد علمنا أن كثيراً ممن يقر به ويوحده بالقول المطلق قد يلحد في صفاته فيكون إلحاده في صفاته قادحاً في توحيده. ولأنا نجد الله تعالى قد خاطب عباده بدعائهم إلى اعتقاد كل واحدة من هذه الثلاث والإيمان بها. فأما دعاؤه إياهم إلى الإقرار بربانيته ووحدانيته فلسنا نذكر هذا هاهنا لطوله وسعة الكلام فيه، ولأن الجهمي يدعي لنفسه الإقرار بهما وإن كان جحده للصفات قد أبطل دعواه لهما

Ibn Bettah (304-387H), rahimehullah, je rekao:

"I to je zato što je asl el-iman u Allaha, koji je vadžib za svako stvorenje u potvrdi imana u Njega, a koji se sastoji od tri stvari:

Prva stvar:
Da rob vjeruje u Njegovu Rabbanijje (Njegovo Gospodarstvo iznad svih stvorenja), preko tog puta će se kloniti od vjerovanja onih, koji negiraju i ne potvrđuju Stvoritelja.

Druga stvar:
Da bude ubjeđen u Njegovu Vahdanijje (Njegovo apsolutno pravo na 'ibadet), preko toga (ili preko tog puta) će se kloniti od ehlu-širka, koji potvrđuju Stvoritelja - ali mu čine širk u 'ibadetu.

Treća stvar:
Da vjeruje da je On opisan sa svojstima (sifatima), sa kojima nije nikome dozvoljeno pored njega opisati. Kao što je znanje (ilm), snaga (kudret), mudrost (hikmeh) i sve sa čime se je On opisao u Kur´anu.

Poznato nam je da večina onih koji uopšteno potvrđuju Njega u Svom Rabanijjetu i čine Jednim u Svom Vahdenijetu – su učinili nevjerstvo (u Njegovim Sifatima, قد يلحد) upravo ta zabluda (tj. nevjerstvo) njima poništava tevhid. Dodatno ćemo vidjeti, da je Allah tebareke ve te´ala, upozorio i pozivao sve Svoje robove da vjeruju u te tri kategorije.

Što se tiče Njegovog poziva njima oko potvrde rabanijeta i vahdetnijeta, to nećemo ovdje spomenuti zbog dužine i obima govora u vezi s tim. Isto iz razloga što džehmijj (inače) potvrđuje te dvije kategorije, ali će preko puta negiranja Allahovih sifata, tu potvrdu (tj. Potvrdu rabanijjeta i wahdetnijjeta) poništiti.“

الإبانة عن شريعة الفرقة الناجية 2/172-173

Fajde iz ovog athara (govora):

1. Redd (odgovor) onima koji tvrde, da džehmijje i mu'atezile mogu biti muslimani.
2. Objašnjenje imama, da je negiranje ili te'vil Allahovi sifata, neminovno negiranje asl-imana i da potvrda vahdenijeta i rabanijjeta nisu prepreka tekfira: "...ali će preko puta negiranja Allahovih sifata, tu potvrdu (tj. Potvrdu rabanijjeta i vahdetnijjeta) uništiti.“
3. Redd onima koji tvrde, da čovjek koji učini veliki širk u jednoj kategoriji tevhida, može biti opravdan, kao što su neke džehmijje tvrdili, da tagut u hukmu - i tagut u ibadetu, nisu na istom stepenu.
4. Isto tako redd modernim džehmijama, koji su tvrdili, da čovjek može biti opravdan ako ne negira osnovu islama tagutu hukma (tj. čovjek koji sumnja ili ne negira osnovni islam taguta u ibadetu kod njih - nije musliman, ali ako sumnja ili ne negira osnovu islama tagutu hukma, onda je taj opravdan i ipak je musliman muvvehid koji ima suštinu osnovnog islama).
5. Objašnjenje imama, da su te'vill smatrali kao da je negiranje.

Rekao je imam ehli-sunneta, Ed-Darimi, rahimehullah:

وَنُكَفِّرُهُمْ أَيْضًا بِالْمَشْهُورِ مِنْ كُفْرِهِمْ أَنَّهُمْ لَا يُثْبِتُونَ لِلَّهِ تَبَارَكَ وَتَعَالَى وَجْهًا وَلَا سَمْعًا وَلَا بَصَرًا وَلَا عِلْمًا وَلَا كَلَامًا وَلَا صِفَةً إِلَّا بِتَأْوِيلِ ضُلَّالٍ

"i tekfirimo ih zbog kufra koji je svakome poznat (a to je): da oni ne potvrđuju (لَا يُثْبِتُونَ ) da Allah, tebareke ve te'ala, ima lice, da čuje, vidi i priča ili da On ima znanja ili bilo koji sifat (ne potvrđuju) osim sa zabludenim te'vilom."

["Redd ala'l džehmijje", s. 199, athar 367]

6. Redd onima koji su tvrdili da su te tri kategorije tevhida ipak novotarija ili da nisu postojale kod prijašnjih učenjaka.